SISTEM ZA INDUSTRIJALIZOVANU GRADNJU KROVNIH DRVENIH STRUKTURA

Povratak starim, zaboravljenim vrednostima i izraženo poštovanje tradicije je poslednjih godina u svim segmentima našeg društva veoma izražena pojava. To je svakako snažan odgovor izrazito dugoj i neprimerenoj izolaciji celokupnog našeg društva u odnosu na svet. Povratak proverenim vrednostima može biti pozitivan i vrlo prihvatljiv akt, samo ako je inspirativan i ako nije regresivan.

Arhitektura i građevinarstvo su privredne grane u kojima razvoj nauke i tehnologije, sveopšti tehnički napredak, igraju značajnu ulogu. Tradicionalni način projektovanja, crtanje rajsfederom, računanje pomoću šibera su drage, ali davno prevaziđene tehničke discipline i retko ih ko i pominje u današnje vreme. Nasuprot ovoj napuštenoj tradiciji u domenu tehnike, zastareli principi i načini građenja i izvođenja građevinskih radova vrlo često ostaju i danas veoma prisutni, duboko ukorenjeni u svesti mnogih graditelja.

“Tradicionalni način gradnje stanova i, uopšte, gradnje objekata nikako ne može da zadovolji rastuće potrebe stanovništva u gradovima i naseljima. Zastarela zanatska tehnika gradnje u ovoj industrijskoj eri, mora biti sveukupno zamenjena savremenijim i efikasnijim sistemima izgradnje objekata, kako bi građevinarstvo moglo da odgovori mnogim zahtevima socijalne, društvene i političke prirode “, navodi Akademik Vojislav Kujundžić još u svojim radovima iz prošlih decenija.

Brojne studije, mnoga savetovanja, čvrsti dokazi i apeli o potrebi industrijske prefabrikacije u arhitekturi i građevinarstvu uputili su nas ipak na razmišljanja i orijentaciju prema implementaciji nekih, sada već i ne tako nepoznatih tehnologija gradnje, jer je građevinska prefabrikacija prošla kroz mnoge faze razvoja i postala standard, sastavni deo modernog svetskog graditeljstva. Mnogi sagrađeni objekti i u našoj sredini, su dokaz da prihvatanje novih, naprednijih tehnologija u našem društvu ima smisla, a efikasnost, brzina, kvalitet i pozitivni ekonomski rezultati su značajni pokazatelji da je takav pristup radu i evidentno zalaganje urodilo plodom.

Razvoju tehnike građenja krovnih konstrukcija u našem graditeljstvu nije dat značaj u većoj meri, može se čak reći i da je ta tehnička disciplina zapostavljena i na planu projektovanja i na planu građenja. Razlog tome leži, po svoj prilici, u veoma širokoj primeni modernih ravnih krovova naših objekata izgrađenih u poslednjih pedesetak godina. Takva praksa je, medjutim, dovela, posle nevelikog broja godina eksploatacije objekata, do velikih tehničkih problema izazvanih propadanjem slojeva ravnih krovova i izrazitim prokišnjavanjem. To izaziva značajnije materijalne gubitke, koji se samo uvećavaju raznim neuspelim pokušajima sanacija, koje uglavnom nisu bile trajne.

Na drugoj strani, kod objekata sa kosim krovnim ravnima, problem krovne konstrukcije rešavan je na klasičan način primenom masivnih tradicionalnih oblika krovnih konstrukcija, uz potpuno oslanjanje na umeće tesara i priučene radne snage. Dugotrajan rad na gradilištu, velika potrošnja drvne građe improvizacija i nepreciznost su prateći elementi ovakvog načina gradnje, koji je davno u svetu postao neprihvatljiv i nikako ne ide u korak sa vremenom iz ekoloških i ekonomskih razloga.

Mnoga dugogodišnja svetska i domaća istraživanja na planu razvoja krovnih konstrukcija, iz uslova osiguranja potpune zaštite objekata u oštrim klimatskim područjima, iz uslova ekonomičnosti, zaštite čovekove sredine, osavremenjivanja gradnje i ubrzavanja procesa izgradnje upućuju na to da rešenja i dalje treba tražiti u drvnoj industriji i da su drvene krovne konstrukcije nezamenljive komponente u konstruktivnom sistemu stambenih, industrijskih, sportskih i ostalih objekata različite namene, bez obzira na spratnost.

Drvo, kao jedini obnovljivi materijal, pokazalo se neophodnim u savremenim trendovima prefabrikovane gradnje. Posle dugog perioda ekspanzije i primene betona i čelika, masivne i hladne gradnje, svetski trend je vraćanje čoveka prirodi i izvornom okruženju. Približavanje čoveka njegovoj prirodnoj i životnoj sredini, na nov, moderan i praktično jedino prihvatljiv način za savremeno društvo, se iskazuje primenom drveta i proizvoda na bazi drveta u gradnji arhitektonskih objekata.

Opšte je poznato da su mehaničke karakteristike drveta, osnovni preduslov za uspešnu eksploataciju materijala u konstrukcijama i da su odavno poznate po svojim visokim vrednostima. Ako se ovome doda izvanredno mala sopstvena težina drveta i činjenica da drvo ne mora biti deficitaran građevinski materijal, jer se može uzgajati i planirati proizvodnja osnovne sirovine, jasno je da uticaj drveta na naše arhitektonsko stvaralaštvo ne može biti bez značaja.

Dugi niz godina evropski i svetski stručnjaci se bave ispitivanjima i analizama mogućnosti primene drveta na polju prefabrikovane gradnje krovnih struktura. Shodno tome pojavili su se različliti veoma ekonomični i ekološki prihvatljivi sistemi drvenih krovnih konstrukcija, što je doprinelo oživljavanju drvne industrije.

Preduzeće LKV CENTAR, iz Beograda, je sopstvenim snagama razvilo tehnologiju za savremeno građenje krovnih drvenih struktura. Ovaj sistem je nazvan Sistemom Lakih Krovnih Vezača – SISTEM LKV.
Sistem čine elementi za prefabrikovanu gradnju drvenih krovnih struktura po strogo definisanoj i zaštićenoj LKV tehnologiji. Zasnovan je na upotrebi specijalnog spojnog sredstva – metalnog LKV-C konektera, kojim se formiraju čvorne veze štapova rešetkastih nosača, čiji su štapovi ispune, gornjeg i donjeg pojasa u jednoj ravni.

Laki Krovni Vezači su u statičkom smislu nosači na dva ili tri oslonca, sa potpunom ili delimično triangulisanom konfiguracijom štapova, u zavisnosti od oblika i raspona koji premošćuju i položaja u strukturi krova. To su posebni, nezavisni elementi u sklopu krova, koji sve opterećenje od krovnog pokrivača, termičke izolacije i plafonske obloge i uticaja snega i vetra, prihvataju i prenose na zidove i oslonačke grede.
Ovi nosači stoje na mestu svakog roga u skeletu klasičnog krova, a zamenili su sve elemente tradicionalnog konstruktivnog sistema: prave ili kose stolice, proste ili dvojne vešaljke, rožnjače i rogove, i preuzeli opterećenje kao noseći elementi. Postavljeni na mestu svakog roga nosači su autonomni nosivi elementi.

Laki Krovni Vezači su veoma pogodni za velikoserijsku proizvodnju. Minimalnim troškovima proizvodnje, transporta i montaže ovaj sistem se nametnuo našem građevinarstvu kao vrlo ekonomično i kvalitetno rešenje za gradnju krovnih konstrukcija na objektima različitih namena, kao i značajan element pri trajnom rešavanju problema prokišnjavanja ravnih krovova i ostvarivanja novog stambenog prostora, naročito sada, u vreme potreba za velikim sanacijama ravnih krovova ruiniranih objekata.

Sistem LKV je prisutan na prostorima Balkana od 1992. godine. U svom dugogodišnjem razvoju dostigao je veoma zavidan nivo na planu projektovanja, tehnologije, transporta i montaže, a postignuta fleksibilnost u primeni svrstava ga među prve evropske sisteme.

Toniranje i zaštita

ZAŠTITA I TONIRANJE LKV KONSTRUKCIJA

Na poseban zahtev LKV konstrukciju je moguće zaštititi fungicidnim sredstvom protiv bakterija, gljivica, letećih i neletećih insekata koji mogu napasti drvo. Takođe LKV konstrukcija može biti tonirana u boju prema želji naručioca.

Zaštitna sredstva mogu biti bezbojna ili takođe tonirana. Zaštita se vrši u toku procesa proizvodnje LKV konstrukcije. Sredstva se nanose prskanjem.

Tako zaštićeni LKV nosači se transportuju, isporučuju i montiraju na objekte.

Protivpožarna zaštita

PROTIVPOŽARNA ZAŠTITA GRADJEVINSKOG DRVETA

Razvojem tehnologije građenja, primenom novih materijala, opasnost od pojave požara i svih posledica koje on nosi za sobom u vidu materijalnih i nematerijalnih žrtava, ne samo da se nije smanjila, već se, na protiv, znatno povećala. Iz ovih razloga neophodno je analizirati ponašanje drvenih konstrukcija i svih drugih proizvoda drvne industrije namenjenih građevinarstvu u požarnim uslovima.

Takođe treba analizariti i moguće protivpožarne mere zaštite drvenih konstrukcija, ali svakako u sklopu ostalih tehničkih i organizacionih mera predostrožnosti i zaštite, nikako potpuno izolovano, jer uticaji unutar objekta deluju isključivo kompleksno.

Prema ustanovljenim normama pod pojmom požara se može smatrati svako nekontrolisano sagorevanje usled koga može doći do povrede ljudi i do materijalne štete. Zaštita od požara je, pak, smanjenje ugroženosti elemenata konstrukcije i samih konstruktivnih sistema u požarnim uslovima. Adekvatna protivpožarna zaštita se postiže odgovarajućim izborom konstruktivnog sistema u drvetu, poštovanjem uslova koji definišu minimalnu površinu poprečnog preseka elemenata konstrukcije, upotrebom odgovarajućih zaštitnih sredstava za impregnaciju ili površinsku zaštitu drveta ili primenom materijala i elemenata za oblaganje i izolovanje drveta od uticaja požara.

Požarne karakteristike građevinskog matrijala, uopšte, definiše više parametara:

zapaljivost
intezitet gorenja i sposobnost širenja plamena
zadimljenost
toksičnost
naknadno tinjanje
raspucavanje materijala usled pojave unutrašnjih naprezanja
sposobnost promene agregatnog stanja – prelazak u tečno ili gasovito stanje
Svi ovi faktori nemaju podjednak značaj za građevinsko drvo u požarnim uslovima. Mnogi od njih nisu uopšte prisutni. Na primer, faktori toksičnosti, topljenja i raspucavanja u odnosu na druge građevinske materijale daju drvetu izvanredne prednosti, dok ga faktori gorivosti, brzine širenja plamena, zadimljenosti i naknadnog tinjanja stavlja u podređeni položaj. Treba podvući činjenicu da je drvo organska materija koju karakterišu zapaljivost i sposobnost gorenja, a da je sačinjena pretežno od celuloze i lignina, organskih materija koje sadrže visoki procenat ugljenika. To objašnjava stav da je pogrešno insistirati na definiciji početka gorenja drveta pri povećavanju spoljne temperature, jer se pojam gorivosti ne može odvojiti od pojma oksidacije drveta. Oksidacija drveta je prisutna na svim temperaturama što objašnjava uzroke promene boje drveta pri normalnim dnevnim temperaturama. Ponašanje drveta na temperaturama nižim od 275°C nije dovoljno objašnjeno, ali su promene na drvetu evidentne. Drvo gubi na težini i izrazito menja boju, što može biti samo posledica određenjih hemijskih reakcija.

Stečena iskustva pri delovanju požarnih uslova i rezultati ispitivanja pokazuju da klasični konstruktivni sistemi u drvetu imaju protivpožarnu rezistenciju od 20 do 70 min. To znači da u vreme trajanja požara i požarnih uslova nije došlo do slabljenja elemenata noseće konstrukcije, njihovog popuštanja i rušenja pod mogućim opterećenjem u naznačenom vremenskom intervalu. U odnosu na ponašanje čelika u odgovarajućim uslovima drvo, iako goriv materijal, ima mnogo bolju poziciju. Ispitivanja, koja su vršena u laboratoriji CSTB u Parizu, pokazuju superiorniju otpornost i nezaštićenog i zaštićenog stuba od drveta u odnosu na odgovarajući čelični stub pod istim opterećenjem od 100,0kN i pod istim požarnim opterećenjem.

Ta prednost drvenih konstrukcija nad čeličnim konstrukcijama u zadatim uslovima se objašnjava uticajem povišenih temperatura na mehaničke karakteristike materijala. Dok su više temperature pogubne po čelik, koji na temperaturama izmađu 400 i 550°C gubi svaku mehaničku čvrstoću, a vrednost modula elastičnosti je bliska nuli, drvo na tim temperaturama unutar svog preseka još uvek ima praktično nepovišenu temperaturu.

Drvo je materijal koji ima visoki stepen protivpožarne rezistencije, ali koje ipak ne može uvek da zadovolji sve uslove i zahteve zaštite od požara. Protivpožarna sredstva zaštite moraju da doprinesu produžetku vremena otpornosti konstrukcije od trenutka pojave požara, pa do eventualnog urušivanja delova konstrukcije ili konstrukcije u celini, kako bi se blagovremeno mogla organizovati evakuacija i spasavanje ljudi i materijalnih dobara iz ugroženog objekta. Protivpožarna sredstva i preduzete mere ne mogu potpuno zaštititi drvo i elemente drvene konstrukcije od požara, ali i te kako mogu sprečiti neželjene efekte pojave požara. Organizovanje protivpožarnih službi obezbeđenja i javljanja ima izvanredan značaj za sigurnost i postojanost drvenih objekata u ma kako oštro postavljenim zahtevima eksploatacije objekta.

Pod pojmom zaštitnih hemijskih sredstava podrazumevaju se oni industrijski proizvodi koji se u požarnim uslovima raspadaju pri vrlo niskim temperatrama. Raspadanjem, ove materije po celoj porvšini uzorka stvaraju povećanu količinu tvrdog ostatka gorenja i smanjuju izlaz novih količina gorivih gasova. Jednovremeno se razvijaju negorivi gasovi koji smanjuju koncentaciju izlučenih gasova i stvaraju takvu koncentaciju gasova koja neće bizi zapaljiva. Svi ovakvi hemijski proizvodi moraju imati dobru postojanost, ne smeju biti ostljivi na vlagu, ne smeju biti rastvorljivi u vodi i ne smeju isparavati. Izuzetno je značajno da primenjeni proizvodi za zaštitu drveta u požaru ne smeju biti toksični – opasni po ljude i životinje.

Vrlo dobra protivpožarna zaštita drvene konstrukcije može se obezbediti oblaganjem vatrostalnim materijalima ili slojevima različitih maltera. Ovaj način osigurava dobru termičku zaštitu drveta, ali je sa estetskog stanovišta najčešće neprihvatljiva.

Transport i montaža

TRANSPORT I MONTAŽA LKV NOSAČA

LKV CENTAR obezbeđuje siguran transport svojih proizvoda do gradilišta. Mala težina LKV rešetkastih drvenih nosača najčešće isključuje potrebu za teškom mehanizacijom na gradilištu.

Primenom ovog sistema gradnje krovova rad na gradilištu je sveden na minimum i to na jednostavnu i brzu montažu elemenata male težine u svim vremenskim uslovima.

Montaža se obavlja po Projektu montaže, što potpuno isključuje improvizaciju na gradilištu i dovodi do maksimalne preciznosti izvođenja krovne konstrukcije.

Ekologija

EKOLOŠKI ASPEKT KORIŠĆENJA LKV SISTEMA

Primena sistema LKV krovnih struktura je opravdana i sa ekološkog aspekta, jer su uštede u utrošku gradnje, u poređenju sa klasičnim krovnim konstrukcijama i do 50%. Ovde je drvo upotrebljno na najracionalniji način, a njegove fizičke i mehaničke karakteristike su iskorišćene do maksimuma.

Softver

SOFTVERSKI PAKET ZA PROJEKTOVANJE
DELO NAŠIH STRUČNJAKA

U specijalno razvijenom softverskom paketu, osmišljenom i realizovanom od strane stručnjaka LKV CENTRA, spojeno je znanje i dugogodišnje iskustvo u projektovanju drvenih rešetkastih krovnih konstrukcija i konstrukcija u Lepljenom Lameliranom Drvetu.
Rezultati su: savladavanje i najkomplikovanih zahteva investitora i naručioca u kratkom vremenskom roku, predlaganje najracionalnijih i najekonomičnijih rešenja i uspešna realizacija.

LKV CENTAR iz Beograda pruža svu stručnu pomoć pri projektovanju i oblikovanju LKV konstrukcija.

Stručnjaci LKV CENTRA vrše obuku i pripremu kadrova za projektovanje LKV konstrukcija primenom LKV programskog paketa za statičku analizu i izradu tehničke dokumentacije. Takođe, permanentno se radi na usavršavanju i poboljšanju spojnog sredstva LKV-C KONEKTERA i aktivno učestvuje u razvoju sistema, usavršavanju i praćenju zbivanja u domaćem i svetskom građevinarstvu.

Pružanje neophodne stručne pomoći, u svakoj akciji čiji je cilj plasman i primena sistema u građevinarstvu, se podrazumeva.

Projektovanje – OBLICI LKV NOSAČA

 

NAPOMENA :
Podela LKV nosača prema obliku konture se odnosi isključivo na osnovne LKV nosače u strukturi različitih oblika krovova. Kod trovodnih, četvorovodnih i složenih oblika krovova postoje i modifikovani oblici LKV nosača koji se izvode iz osnovnih oblika.

1. Trouglasti jednovodni LKV NOSAČI

Trouglasti jednovodni LKV nosači su najjednostavniji oblici LKV elemenata, ali ne i najčešće projektovani i izvođeni. Razlog tome je postojanje kalkanskog zida koji za veće raspone nosača i nagibe krovne ravni može dostići veliku visinu, što naravno utiče na ekonomičnost gradnje. Ako se kalkanski zid ne izvodi, već se kalkanska ravan opšiva, to opet iziskuje dodatne troškove i povećava površinu za opšivanje. Osim toga, štapovi ispune bliži kalkanskoj ravni dostižu veliku dužinu koja za merodavne sile pritiska zahteva veće poprečne preseke štapova i dodatne elemente za sprečavanje izvijanja štapova van ravni nosača.

Primena ovih oblika LKV nosača sa aspekta ekonomičnosti je opravdana za raspone do 8.00 m, ako su oni statičkog sistema proste grede. Za raspone veće od 8.00 m, za uobičajene krovne pokrivače, plafonske obloge i klimatska opterećenja, presečne sile u štapovima dostižu velike vrednosti, što je u direktnoj vezi sa usvajanjem potrebnih dimenzija poprečnih preseka štapova i načinom ostvarivanja veza u čvorovima nosača. Osim toga takva konstrukcija postaje “namučena” i neelegantna, što projektantski posmatrano nije ispravno rešenje.

Slika 01

Slika 01

.: Različita konfiguracija štapova ispune i načini obrazovanja strehe

2. Trapezasti jednovodni LKV NOSAČI

Trapezasti jednovodni LKV nosači nastaju iz trouglastih jednovodnih LKV nosača. Savlađivanje većih raspona kod jednovodnih krovova, a da se pri tom dobije prihvatljiva slika naponskih stanja u poprečnim presecima štapova, zahteva i veću statičku visinu nosača. To se postiže definisanjem početne statičke visine na nižem delu krova, a formiranje štapova i čvorova je u svemu isto kao kod trouglastih jednovodnih LKV nosača.

Problem ostaje isti kao kod trouglastih jednovodnih LKV nosača, velika visina nosača na delu kalkana i velike dužine pritisnutih štapova ispune na tom delu. Opšivanje vertikalne ravni na nižem delu krova takođe zahteva dodatne investicije. Dobra osobina je mogućnost formiranja manjih nagiba krovnih ravni za određene vrste krovnih pokrivača koji ne zahtevaju veće nagibe krovnih ravni.

Primenjuju se za raspone veće od 8.00 m kod jednovodnih krovova i kod dvovodnih krovova kada postoji zajednički srednji oslonac.

Slika 02
.: Trapezasti jednovodni LKV nosači

3. Trouglasti dvovodni LKV NOSAČI

Dvovodni krovovi su najrasprostranjeniji oblici krovova u izgradnji objekata različitih namena. U odnosu na jednovodni krov istog raspona, dvovodni krov je ekonomičniji, jer je utrošak drvne građe manji i izbegnuto je opšivanje kalkanske ravni koja se javlja kod jednovodnog krova. U oblikovnom smislu, dvovodni krov je takođe prihvatljiviji u odnosu na jednovodni.

– kod sanacija ravnih krovova u vidu pretvaranja ravnih krovova u kose krovove kada je opterećen samo gornji pojas LKV nosača,
– kod projektovanja krovnih struktura novoprojektovanih objekata, kada donji pojas LKV nosača ima ulogu tavanice i prihvata opterećenje od slojeva plafona.

Statički sistemi ovih oblika su najčešće proste grede, grede sa jednim ili obostranim prepustima, a retko nosači na tri oslonca, zbog mogućnosti primene dva trouglasta jednovodna LKV nosača sa zajedničkim srednjim osloncem.

Primena ovih oblika LKV nosača sa aspekta ekonomičnosti je opravdana za raspone do 12.00 m, ako su oni statičkog sistema proste grede. Za raspone veće od 12.00 m, za uobičajene krovne pokrivače, plafonske obloge i klimatska opterećenja, presečne sile u štapovima dostižu velike vrednosti, što može narušiti ekonomičnost primene projektovanog LKV nosača, odnosno kompletne LKV konstrukcije.

Slika 03
dvovodne LKV nosače za krovove sa potkrovljem

Dvovodni LKV nosači za krovove sa potkrovljem su nosači sa delimično triangulisanom konfiguracijom štapova. To su statički neodređeni nosači sistema dvozglobnog i trozglobnog luka. Obično imaju dva oslonca, a u zavisnosti od širine i položaja oslonačkih elemenata mogu imati izuzetno i četiri oslonca.

Na delu gornjeg pojasa koji istovremeno nosi i krovni pokrivač i slojeve plafona, zbog delimične triangulacije LKV nosača, momenti savijanja imaju vrednosti koje zahtevaju veće dimenzije poprečnog preseka od uobičajenih. Sa aspekta utroška drvne građe to nije baš povoljno rešenje, ali s obzirom na ostvareni prostor za korišćenje, ova činjenica ne mora da bude toliko bitna za izbor primenjenog LKV nosača.
Da bi se dobio što bolje iskorišten prostor u potkrovlju, nagib krovnih ravni treba da je što veći i najčešće iznosi oko 45°.
Ovi oblici se primenjuju u dve osnovne varijante :

– kod sanacija ravnih krovova u vidu pretvaranja ravnih krovova u kose krovove sa potkrovljem, uz uslov da postojeća tavanica može prihvatiti novoprojektovano korisno opterećenje i horizontalne oslonačke reakcije,
– kod projektovanja krovnih struktura novoprojektovanih objekata, kada se nakon izvođenja poslednje tavanice žele izbeći betonski i zidarski radovi u potkrovlju, u svrhu ekonomičnosti i brzine gradnje.

U zavisnosti od položaja u strukturi krova, postoje:

Slika 04

– simetrični LKV nosači koji se nalaze van mesta prozorskih otvora,
– asimetrični LKV nosači koji se nalaze na mestu prozorskih otvora.

4. Trapezasti dvovodni LKV NOSAČI

Trapezasti dvovodni LKV nosači nastaju iz trouglastih dvovodnih LKV nosača. Savlađivanje većih raspona kod dvovodnih krovova, a da se pri tom dobije prihvatljiva slika naponskih stanja u poprečnim presecima štapova zahteva i veću statičku visinu nosača. To se postiže definisanjem početne statičke visine na delu oslonačkih elemenata, a formiranje štapova i čvorova je u svemu isto kao kod trouglastih dvovodnih LKV nosača.

Opšivanje vertikalne ravni na delu oslonačkih elemenata zahteva dodatne investicije. Dobra osobina je mogućnost formiranja manjih nagiba krovnih ravni za određene vrste krovnih pokrivača koji ne zahtevaju veće nagibe krovnih ravni.

Primenjuju se uglavnom za raspone veće od 12.00 m, odnosno, za raspone manje od 12.00 m, ako to zahteva geometrija krova.

Slika 05

5. Poligonalni LKV NOSAČI za mansardne krovove

Poligonalni LKV nosači omogućavaju formiranje fasadnih i krovnih ravni mansardnog krova u tzv. ˛suvom postupku˛ bez, ili uz minimum betonskih i zidarskih radova.

Poligonalni LKV nosači se primenjuju u dve osnovne varijante:
– LKV nosači su statičkog sistema dvozglobnog ili trozglobnog luka. Oni se oslanjaju samo na fasadne nosive elemente i pružaju velike mogućnosti kada je u pitanju organizacija unutrašnjeg prostora i nepostojanje unutrašnjih nosivih elemenata u nižim etažama. Ovi statički sistemi zahtevaju od oslonačkih elemenata mogućnost prihvatanja horizontalnih sila, LKV nosači su statičkog sistema proste poligonalne grede ili poligonalne grede sa prepustom. U zavisnosti od razmaka podužnih fasadnih nosivih elemenata i postojanja unutrašnjih nosivih elemenata, uvodi se obično jedan ili dva srednja oslonca, što opet sa aspekta ekonomičnosti LKV konstrukcije može biti jako bitno.

Slika 06

6. LKV NOSAČI sa paralelnim pojasnim štapovima

LKV nosači sa paralelnim pojasnim štapovima se mogu primeniti kao :

– spregovi protiv vetra i spregovi za ukrućenje,
– LKV nosači paralelni sa linijom slemena, kada ne postoje nosivi konstruktivni elementi paralelni sa linijom slemena, nego upravni na liniju slemena,
– nosači kod kojih su oslonački elementi na različitim visinama.

 

Slika 07
.: Spregovi protiv vetra i spregovi za ukrućenje

Slika 08
.: LKV nosači paralelni sa linijom slemena

Slika 09
.: Oslonački elementi na različitim visinama

 

7. U LKV nosače posebnog oblika spadaju svi ostali LKV nosači koji mogu imati proizvoljni oblik konture i koji se mogu primeniti za projektovanje različitih oblika krovova.

 

 

Od ideje do realizacije krova

SISTEM ZA INDUSTRIJALIZOVANU GRADNJU DRVENIH KROVNIH STRUKTURA
OD IDEJE DO REALIZACIJE KROVA

Laki Krovni Vezači čine industrijalizovani sistem za prefabrikovanu gradnju drvenih krovnih struktura malih i srednjih raspona. Zasnovan je na upotrebi LKV-C konektera – specijalnog mehaničkog spojnog sredstva. Primenom LKV rešetkastih nosača izvode se krovovi sa ili bez stambenog potkrovlja najraznovrsnijih oblika krovnih struktura sa malim utroškom drveta, standardnog i proverenog kvaliteta nosača, male težine osnovnih elemenata i izuzetne ekonomičnosti. Montaža ovih krovova je veoma brza, a transport nosača do mesta gradnje izuzetno lagan.

Spojno sredstvo, metalni LKV-C konekter je specijalna nazubljena pločica od pocinkovanog čeličnog lima, koja ostvaruje čvornu vezu između štapova ili formira nastavak štapa na Lakom Krovnom Vezaču. Proizvodnjom LKV-C konektera LKV CENTAR je dostigao vrhove kvaliteta svetske tehnologije.

LKV nosače odlikuje velika prilagodljivost uslovima oblikovanja i funkcije objekata. LKV nosače projektuju stručnjaci u LKV CENTRU, izlazeći u susret i najkomplikovanijim zahtevima investitora i naručioca, koristeći svoje projektantsko umeće uz pomoć specijalno razvijenog softverskog paketa, čime se proces projektovanja automatizuje, a mogućnost pojave greške isključuje. Autorizovani program generiše i vizuelnu predstavu nosača i njihovog rasporeda, što dodatno pojednostavljuje montažu.

Nosači sistema LKV se proizvode u posebno opremljenim pogonima po zaštićenoj i strogo kontrolisanoj LKV tehnologiji. Svaki LKV nosač poseduje atest o kvalitetu konektera, podatke o upotrebljenoj građi i uslovima proizvodnje. LKV-C konekter je posebno ispitan i atestiran i LKV CENTAR daje punu garanciju na izvedene konstrukcije u LKV sistemu.

Primena sistema LKV krovnih struktura je opravdana i sa ekološkog aspekta, jer su uštede u utrošku građe, u poređenju sa klasičnim krovnim konstrukcijama, i do 50%. Ovde je drvo upotrebljeno na najracionalniji način, a njegove fizičke i mehaničke karakteristike su iskorišćene do maksimuma.

Oblikovne mogućnosti LKV sistema su veoma velike i one proističu iz fleksibilnosti sistema i njegove prirode da se može prilagoditi raznolikim zahtevima investitora, projektanata i korisnika. Iskustvo pokazuje da praktično ne postoji osnova objekta nad kojom se LKV konstrukcija ne može formirati, što znači da je LKV krov izveden i nad različitim i veoma razuđenim osnovama objekata.

Osnovni oblik LKV nosača čini rešetka koja može biti sa potpunom i delimičnom triangulacijom štapova ispune. Prednost takvog oblika nosača sagledava se u tome što automatski formiraju strukturu po kojoj se postavlja krovni pokrivač i istu takvu strukturu, po kojoj se montira plafonski sendvič. Iako je LKV sistem industrijalizovan, svaki krov se projektuje posebno prema zahtevu investitora, projektanata i korisnika i može se vrlo maštovito oblikovati do konačnog oblika.

LKV sistem je našao primenu kod objekata različitih namena, kao i kod već postojećih i novoprojektovanih objekata. Ovim sistemom uspešno, brzo i kvalitetno izvedene su krovne konstrukcije mnogih javnih, stambenih, industrijskih objekata: bolnica, škola, različitih ustanova, kao i objekata od istorijskog značaja.

LKV sistem čine standardni oblici jednovodnih, dvovodnih, četvorovodnih i složenih krovova i poligonalnih nosača za mansardne oblike krovova u rasponu do 18.00 m bez međuoslonaca, i sa više standardnih nagiba krovnih ravni za primenu svih poznatih krovnih pokrivača, od ravnog lima na daščanoj oplati do ćeramide na letvama. Primarna i sekundarna konstrukcija spojena u jedno – rešetkasti nosači na razmaku od 0.90 m postavljaju se preko serklaža i na taj način su spremni za daščanje ili letvisanje i postavljanje krovnog pokrivača.

Specifični oblik LKV konstrukcije projektovan je za sportske hale, koje se koriste za male sportove, uključujući i tenis. Atraktivna LKV konstrukcija ima višestruku ekonomsku opravdanost, jer se veoma brzo proizvodi i montira. Prekrivač konstrukcije je tenda, a rasponi su do 20 m sa praktično neograničenom dužinom osnove. Stečena iskustva u eksploataciji ovakvih objekata pokazuju da je, sa funkcionalnog aspekta, moguće postići najveći stepen iskorišćenja izgrađenog prostora uz minimalne troškove održavanja i pružanja usluga.

Drvene konstrukcije, zahvaljujući modernoj tehnologiji, uspešno nose sva stalna gravitaciona i sva propisana klimatska opterećenja i pri tom formira enterijer posebne atmosfere. Takav objekat je u hladnim danima skoro bez termičkih mostova, bez ikakve kondenzacije i pojave vlage po konstrukciji, a korišćenje prostora, dobijenih primenom ovih konstrukcija je prijatno, kvalitetno i komforno.

LKV sistem

UPOTREBA LKV-C KONEKTERA U PRAKSI

Laki Krovni Vezači čine industrijalizovani sistem za prefabrikovanu gradnju drvenih krovnih struktura malih i srednjih raspona. Zasnovan je na upotrebi LKV-C konektera. Primenom LKV rešetkastih nosača izvode se krovovi sa ili bez stambenog potkrovlja najraznovrsnijih oblika krovnih struktura sa malim utroškom drveta, standardnog i proverenog kvaliteta nosača, male težine osnovnih elemenata i izuzetno ekonomičnog i efikasnog transporta i montaže.

LKV – LAKI KROVNI VEZAČI

Laki Krovni Vezači čine industrijalizovani sistem za prefabrikovanu gradnju drvenih krovnih struktura po strogo definisanoj i zaštićenoj LKV tehnologiji. Zasnovan je na upotrebi specijalnog spojnog sredstva – metalnog LKV-C konektera, kojim se formiraju čvorne veze štapova rešetkastih statičkih sistema, čiji su štapovi ispune, gornjeg i donjeg pojasa u jednoj ravni. Značajna prednost sistema LKV nad gradnjom klasičnih krovnih konstrukcija ogleda se u sledećem:

Rad sa gradilišta je u najvećoj meri prenet u radionicu.
Nosači se proizvode na industrijalizovan način u specijalizovanim radionicama i fabrikama u velikim serijama, na radnim pistama, uz upotrebu posebnih presa i opreme i transportuju na gradilište.

PREDNOSTI

Industrijska proizvodnja i stroga kontrola kvaliteta ugrađenog materijala garantuju visoki kvalitet i standardnost kvaliteta.
Posledica kontrole proizvodnje je maksimalna racionalnost u izradi nosača: dimenzije štapova i površine metalnih konektera u čvornim vezama se odredjuju iz uslova potpune iskorišćenosti dozvoljenih naprezanja.
Rad na gradilištu se svodi na čistu montažu najčešće bez upotrebe mehanizacije angažovanjem priučene radne snage. Brza montaža, zbog male mase nosača i mogućnost izvođenja skoro pod svim klimatskim uslovima, čine gradnju krovnih struktura u sistemu LKV nezamenljivim u kriznim situacijama ili u vreme intenzivne obnove i rekonstrukcije objekata zahvaćenih ratnim razaranjima.
Na nisku cenu izradjenog krova u sistemu LKV utiču veoma mala potrošnja gradje,upotrba najracionalnijeg spojnog sredstva – LKV konektera – za formiranje čvornih veza i nastavaka štapova, niska cena transporta i jednostavna i brza montaža bez upotrebe snažne mehanizacije i uz jeftinu radnu snagu Dimenzionalni asortiman nosača LKV sistema omogućuju racionalnu i brzu gradnju svih klasičnih oblika krovova: jednovodnih, dvovodnih, četvorovodnih i složenih krovova, praktično nad bilo kakvom osnovom objekta, sa stambenim ili bez stambenog potkrovlja.
Primenom LKV tehnologije se mogu, nad izvedenom betonskom pločom, formirati stambena potkrovlja racionalnog volumena, neopterećenog krovnim stolicama niti bilo kakvim elementima krovne konstrukcije u podu ili na pregradama.
Sistem LKV racionalno primenljiv i u slučajevima potrebe za trajnom sanacijom prokišnjavanja ravnih krovova stambenih, javnih, indusrijskih i drugih objekata.
Pravilnom primenom tipskih elemenata sistema LKV mogu se veoma racionalno graditi nadstrešnice, magacini i hangari za poljoprivredne i druge mašine, industrijska skladišta i laki objekti za stanovanje.
Sistematizacijom i klasifikacijom osnovnih elemenata sistema LKV omogućeno je kataloško projektovanje krovnih struktura po svim pravilima otvorene prefabrikacije.
Standardni oblici LKV nosača pokrivaju raspone od 2.40m do 15.00m sa korakom od 0.60 m sa više različitih nagiba krovnih ravni, koje najčešće zavise od primenjenog krovnog pokrivača. Kod rekonstrukcije ili dogradnje krovova nad postojećim ili oštećenim objektima moguća je primena standardnih oblika LKV nosača i primena svih standardnih tipova krovnih pokrivača.
Posledica primene principa otvorene prefabrikacije u projektovanju sistema LKV je nabavka nosača na stovarištima građevinskog materijala ili narudžbinom kod proizvodjača, po sistemu koji već uveliko važi za proizvodnju i distribuciju gradjevinske stolarije.

Konekter

LKV-C KONEKTER
METALNO SPOJNO SREDSTVO

Spojno sredstvo metalni LKV-C konekter je specijalna nazubljena pločica od pocinkovanog čeličnog lima koja ostvaruje čvornu vezu između štapova ispune ili formira nastavak štapa na Lakom Krovnom Vezaču.

Metalni LKV-C konekteri su elementi koji obrazuju čvornu vezu štapova rešetkastog sistema Lakih Krovnih Vezača, moraju biti serijski industrijski proizvod, hladno presovan, sa sposobnošću zabijanja u drvo presama bez ikakvih deformacija pločice i zubaca.

Metalni LKV- C konekteri se proizvode po zaštićenoj tehnologiji i u sistemu LKV se mogu koristiti samo konekteri tipa LKV-C. Metalni koneketeri tipa LKV- C se proizvode od čeličnog lima debljine t=1.5 mm prema odredbama BS 1449, poglavlje 1B, ili od čelika za duboko izvlačenje JUS C.B3.530, C.0146, HT – 40 sa površinskom zaštitom izvednom prethodnim pocinčavanjem lima sa 275 grama cinka po 1.0 m2 površine.

Dozvoljena nosivost konektera u spojnici metal – drvo i nosivost poprečnog preseka samog konektera na zatezanje, pritisak i smicanje je podatak dobijen ispitivanjem spojeva u institutima za ispitivanje konstrukcija registrovanim za tu vrstu delatnosti. Nikakvi analitički dobijeni podaci o nosivosti konektera ne mogu se prihvatiti.

Nosivost metalnih konektera se određuje ispitivanjem serija epruveta do sloma prema USLOVIMA ISPITIVANJA NOSIVOSTI METALNIH LKV KONEKTERA. Iz rezultata ispitivanja epruveta i uzoraka do sloma formirana je tablica nosivosti metalnih konektera u zavisnosti od orijentacije i pravca sile, drvenih vlakanaca i podužnog smera konektera, koju koristi Programski paket za automtski dizajn Lakih Krovnih Vezača.