Povratak starim, zaboravljenim vrednostima i izraženo poštovanje tradicije je poslednjih godina u svim segmentima našeg društva veoma izražena pojava. To je svakako snažan odgovor izrazito dugoj i neprimerenoj izolaciji celokupnog našeg društva u odnosu na svet. Povratak proverenim vrednostima može biti pozitivan i vrlo prihvatljiv akt, samo ako je inspirativan i ako nije regresivan.

Arhitektura i građevinarstvo su privredne grane u kojima razvoj nauke i tehnologije, sveopšti tehnički napredak, igraju značajnu ulogu. Tradicionalni način projektovanja, crtanje rajsfederom, računanje pomoću šibera su drage, ali davno prevaziđene tehničke discipline i retko ih ko i pominje u današnje vreme. Nasuprot ovoj napuštenoj tradiciji u domenu tehnike, zastareli principi i načini građenja i izvođenja građevinskih radova vrlo često ostaju i danas veoma prisutni, duboko ukorenjeni u svesti mnogih graditelja.

„Tradicionalni način gradnje stanova i, uopšte, gradnje objekata nikako ne može da zadovolji rastuće potrebe stanovništva u gradovima i naseljima. Zastarela zanatska tehnika gradnje u ovoj industrijskoj eri, mora biti sveukupno zamenjena savremenijim i efikasnijim sistemima izgradnje objekata, kako bi građevinarstvo moglo da odgovori mnogim zahtevima socijalne, društvene i političke prirode „, navodi Akademik Vojislav Kujundžić još u svojim radovima iz prošlih decenija.

Brojne studije, mnoga savetovanja, čvrsti dokazi i apeli o potrebi industrijske prefabrikacije u arhitekturi i građevinarstvu uputili su nas ipak na razmišljanja i orijentaciju prema implementaciji nekih, sada već i ne tako nepoznatih tehnologija gradnje, jer je građevinska prefabrikacija prošla kroz mnoge faze razvoja i postala standard, sastavni deo modernog svetskog graditeljstva. Mnogi sagrađeni objekti i u našoj sredini, su dokaz da prihvatanje novih, naprednijih tehnologija u našem društvu ima smisla, a efikasnost, brzina, kvalitet i pozitivni ekonomski rezultati su značajni pokazatelji da je takav pristup radu i evidentno zalaganje urodilo plodom.

Razvoju tehnike građenja krovnih konstrukcija u našem graditeljstvu nije dat značaj u većoj meri, može se čak reći i da je ta tehnička disciplina zapostavljena i na planu projektovanja i na planu građenja. Razlog tome leži, po svoj prilici, u veoma širokoj primeni modernih ravnih krovova naših objekata izgrađenih u poslednjih pedesetak godina. Takva praksa je, medjutim, dovela, posle nevelikog broja godina eksploatacije objekata, do velikih tehničkih problema izazvanih propadanjem slojeva ravnih krovova i izrazitim prokišnjavanjem. To izaziva značajnije materijalne gubitke, koji se samo uvećavaju raznim neuspelim pokušajima sanacija, koje uglavnom nisu bile trajne.

Na drugoj strani, kod objekata sa kosim krovnim ravnima, problem krovne konstrukcije rešavan je na klasičan način primenom masivnih tradicionalnih oblika krovnih konstrukcija, uz potpuno oslanjanje na umeće tesara i priučene radne snage. Dugotrajan rad na gradilištu, velika potrošnja drvne građe improvizacija i nepreciznost su prateći elementi ovakvog načina gradnje, koji je davno u svetu postao neprihvatljiv i nikako ne ide u korak sa vremenom iz ekoloških i ekonomskih razloga.

Mnoga dugogodišnja svetska i domaća istraživanja na planu razvoja krovnih konstrukcija, iz uslova osiguranja potpune zaštite objekata u oštrim klimatskim područjima, iz uslova ekonomičnosti, zaštite čovekove sredine, osavremenjivanja gradnje i ubrzavanja procesa izgradnje upućuju na to da rešenja i dalje treba tražiti u drvnoj industriji i da su drvene krovne konstrukcije nezamenljive komponente u konstruktivnom sistemu stambenih, industrijskih, sportskih i ostalih objekata različite namene, bez obzira na spratnost.

Drvo, kao jedini obnovljivi materijal, pokazalo se neophodnim u savremenim trendovima prefabrikovane gradnje. Posle dugog perioda ekspanzije i primene betona i čelika, masivne i hladne gradnje, svetski trend je vraćanje čoveka prirodi i izvornom okruženju. Približavanje čoveka njegovoj prirodnoj i životnoj sredini, na nov, moderan i praktično jedino prihvatljiv način za savremeno društvo, se iskazuje primenom drveta i proizvoda na bazi drveta u gradnji arhitektonskih objekata.

Opšte je poznato da su mehaničke karakteristike drveta, osnovni preduslov za uspešnu eksploataciju materijala u konstrukcijama i da su odavno poznate po svojim visokim vrednostima. Ako se ovome doda izvanredno mala sopstvena težina drveta i činjenica da drvo ne mora biti deficitaran građevinski materijal, jer se može uzgajati i planirati proizvodnja osnovne sirovine, jasno je da uticaj drveta na naše arhitektonsko stvaralaštvo ne može biti bez značaja.

Dugi niz godina evropski i svetski stručnjaci se bave ispitivanjima i analizama mogućnosti primene drveta na polju prefabrikovane gradnje krovnih struktura. Shodno tome pojavili su se različliti veoma ekonomični i ekološki prihvatljivi sistemi drvenih krovnih konstrukcija, što je doprinelo oživljavanju drvne industrije.

Preduzeće LKV CENTAR, iz Beograda, je sopstvenim snagama razvilo tehnologiju za savremeno građenje krovnih drvenih struktura. Ovaj sistem je nazvan Sistemom Lakih Krovnih Vezača – SISTEM LKV.
Sistem čine elementi za prefabrikovanu gradnju drvenih krovnih struktura po strogo definisanoj i zaštićenoj LKV tehnologiji. Zasnovan je na upotrebi specijalnog spojnog sredstva – metalnog LKV-C konektera, kojim se formiraju čvorne veze štapova rešetkastih nosača, čiji su štapovi ispune, gornjeg i donjeg pojasa u jednoj ravni.

Laki Krovni Vezači su u statičkom smislu nosači na dva ili tri oslonca, sa potpunom ili delimično triangulisanom konfiguracijom štapova, u zavisnosti od oblika i raspona koji premošćuju i položaja u strukturi krova. To su posebni, nezavisni elementi u sklopu krova, koji sve opterećenje od krovnog pokrivača, termičke izolacije i plafonske obloge i uticaja snega i vetra, prihvataju i prenose na zidove i oslonačke grede.
Ovi nosači stoje na mestu svakog roga u skeletu klasičnog krova, a zamenili su sve elemente tradicionalnog konstruktivnog sistema: prave ili kose stolice, proste ili dvojne vešaljke, rožnjače i rogove, i preuzeli opterećenje kao noseći elementi. Postavljeni na mestu svakog roga nosači su autonomni nosivi elementi.

Laki Krovni Vezači su veoma pogodni za velikoserijsku proizvodnju. Minimalnim troškovima proizvodnje, transporta i montaže ovaj sistem se nametnuo našem građevinarstvu kao vrlo ekonomično i kvalitetno rešenje za gradnju krovnih konstrukcija na objektima različitih namena, kao i značajan element pri trajnom rešavanju problema prokišnjavanja ravnih krovova i ostvarivanja novog stambenog prostora, naročito sada, u vreme potreba za velikim sanacijama ravnih krovova ruiniranih objekata.

Sistem LKV je prisutan na prostorima Balkana od 1992. godine. U svom dugogodišnjem razvoju dostigao je veoma zavidan nivo na planu projektovanja, tehnologije, transporta i montaže, a postignuta fleksibilnost u primeni svrstava ga među prve evropske sisteme.